Nivoi holesterola su veoma bitni za pravilan rad srca.
A šta je, ustvari, holesterol i čemu služi?
Holesterol je supstanca slična vosku koja se nalazi u svim ćelijama organizma i ima brojne funkcije, uključujući izgradnju tjelesnih ćelija. Kroz krvotok prolazi vezan za proteine koji se zovu lipoproteini.
Postoje dve vrste lipoproteina:
- LDL (Low density lipoproteins – lipoproteini male gustine) i
- HDL (High-density lipoproteins – lipoproteini velike gustine).
LDL
Ovi lipoproteini nose holesterol kroz tijelo, do različitih tkiva i organa. Ako naše tijelo ima više holesterola nego što mu je potrebno, taj višak nastavlja da cirkuliše kroz krv. On vremenom ulazi u zidove krvnih sudova i počinje da se taloži. Na taj način dolazi do sužavanja krvnih sudova. Naslage čestica LDL holesterola na krvnim sudovima naziva se plak. Vremenom, naslage mogu toliko da se nagomilaju i suze krvne sudove da prestane protok krvi, što uzrokuje bolesti srca i krvnih sudova. Zato se ovaj holersterol često naziva „loš“ holesterol.
HDL
Za HDL lipoproteine se često kaže da su „dobar“ holesterol. On se ponaša kao lovac na LDL, skupljajući višak holesterola u krvi i noseći u jetru gde se on razgrađuje. Sa porastom HDL-a smanjuje se količina lošeg holesterola u krvi.
Treba imati u vidu i da kod nekih ljudi nivo holesterola nije jedini faktor rizika od srčanih oboljenja. Svakako se moraju uzeti u obzir i faktori poput genetike, drugih proteina u krvi i sl.
Poželjni nivoi HDL holesterola
Nivo holesterola mjeri se u miligramima holesterola po decilitru krvi ili milimolova (mmol) po litru.
| Rizično | Preporučeno | |
|---|---|---|
| manje od 40 mg/dl (1.0 mmol/L) | 60 mg/dl (1,6 mmol/L) ili više | |
| manje od 50 mg/dl (1,3 mmol/L) | 60 mg/dl (1,6 mmol/L) ili više |
Ako je vaš nivo HDL-a između rizičnog i poželjnog, treba da se trudite da ga povećate kako biste smanjili rizik od srčanih bolesti. Ako ne znate koji je vaš nivo HDL-a, pitajte svog doktora da uradite test. U slučaju da rezultati nisu dobri, doktor će predložiti neke promjene u svakodnevnom životu kako bi se to popravilo.
Na koji način se promjenom životnog stila može povećati HDL?
Vaš životni stil ima najveći uticaj na nivo HDL-a. Čak i male promjene mogu vam mnogo pomoći:
Smršajte. Ako imate višak kilograma, gubljenje samo par kilograma može da popravi vaš nivo HDL-a. Za svaka 2,7 izgubljena kilograma, HDL se može povećati za 1 mg/dl (0.03 mmol/L).
Aktivirajte se. Za povećanje HDL-a najbolje bi bilo vježbati 5 puta nedeljno po 30 minuta. Šetanje, trčanje, vožnja bicikla, plivanje, košarka – bilo šta što vam podiže puls. Ako nemate vremena za vježbanje, svoje fizičke aktivnosti možete podijeliti na 3 segmenta po 10 min.
Nemojte pušiti. Prestanak pušenja može povećati nivo HDL-a za čak 10%.
Birajte zdravije masti. Zdrava ishrana uključuje i unos masti, ali postoji granica. Trebalo bi da masti čine 25-35% našeg dnevnog unosa, ali zasićene masti bi trebalo da čine manje od 7% dnevnih kalorija. Izbjegavajte hranu koja sadrži zasićene i trans masti, jer one povećavaju LDL holesterol i oštećuju krvne sudove. Riba, orašasti plodovi i druga hrana koja sadrži omega 3 masne kiseline su dobar način da se nivo holesterola dovede u red.
Budite umjereni sa alkoholom. Umjerenost prestavlja 1 čašu dnevno za žene i do 2 muškarce.
Hrana koja može imati povoljan uticaj:
– žitarice od cijelog zrna,
– koštunjavo voće (orasi, bademi, brazilski orah)
– omega 3 kiseline (riba, laneno sjeme)
