Upala grla je najčešće povezana s prehladom. Kao poseban entitet, u djetinjstvu je obično virus uzročnik, dok u školskom uzrastu predominira streptokokna infekcija grupe A, da bi u starijih uzročnici postajali sve raznorodniji: herpes, mikoplazma, infektivna mononukleoza, streptokok, kandida itd. Karakteriše se bolom u grlu sa otežanim gutanjem ili bez njega
Antibiotici se usmjeravaju na streptokoknu infekciju, obično se daju penicilinski preparati
Eritromycin je lijek izbora za preosjetljive na penicilin i za one kod kojih se posumnja na infektivnu mononukleozu. Kod hroničnih infekcija krajnika daje se clindamycin zato što se u tim slučajevima izoluju aerobne i anaerobne bakterije koje u 85% slučajeva produkuju P-laktamazu. Jedan od dominantnih simptoma upale grla je promuklost. U tom slučaju je zahvaćen grkljan, pa kažemo i da se radi o akutnom laringitisu. Simptomi su najizraženiji kada je zahvaćen epiglotis.
Stanje je obično vezivano za decu; danas se sve češće dijagnosticira i kod odraslih
Hemophilus influenzae tip b i Strptococcus pneumonie, dovode do zadebljanja epiglotisa; kod djece to kompromituje disanje, što zahtjeva intubaciju, koja je bolja od ranije često primjenjivane traheotomije.
U odraslih je bolest blaža i može da prođe pod dijagnozom običnog faringitisa, mada i u ovoj populaciji u otprilike pola oboljelih dolazi u obzir intubacija. Opserviranje uz adekvatnu antibiotsku terapiju obavezno je za sve bolesnike kod kojih se posumnja na epiglotitis. Kod nas nije rijedak ni tuberkulozni laringitis, koji se manifestuje promuklošću, kašljem i iskašljavanjem sputuma u kome se vide tragovi krvi.
Nadražajni kašalj uz grebanje ili bol iza grudne kosti u toku kijavice ili gripa govore da su pneumokoke, hemofilus influence i piogeni stafilokok, doveli do piogenih komplikacija u traheji. Osim adekvatne antibiotske terapije, blagi antitusici i izbjegavanje promjena temperature u okolini obično brzo smiruju oboljenje.
